Овогодишње бијенале у главном граду Турске окупио је радове савремене уметности којима се истражују богати односе између уметности и политике, повезујући политичке и социјалне теме са естетским и питањима форме уметничког дела. Фокус је на радовима који су истовремено формално иновативни и политички релевантни.

  Истанбулски бијенале се састоји од пет групних изложби на основу чијег концепта је такође представљено и 50 соло презентација. Представљени су уметници са свих континената, а посебан фокус је дат на уметничке праксе Латинске Америке и Блиског Истока.

  Свака од пет групних изложби представља велик број уметничких радова које везује посебна тематика а то су следеће: "Untitled" (Abstraction), "Untitled" (Ross), "Untitled" (Passport), "Untitled" (History) i "Untitled" (Death by Gun).

  Изложбе 12. истанбулског бијенала тематски полазе од специфичних радова уметника Феликса Гонзалез-Тореса који ће бити репродуковани у каталогу бијенала. Пет групних изложби заједнички функционишу као тематска упоришта или пет одељака бијенала.

  Свака соло презентација је повезана са тематикама групних изложби, али има и за циљ да дате тематике даље елаборира.

Рад "Изван меморије"  

  Ирена Лагатор Пејовић (Црна Гора) на позив кустоског тима, излаже свој рад “Изван меморије”, који је део колекције и сталне поставке Музеја новца Народне Банке Србије (што представља посебан сегмент овог рада), а на 12. истанбулском бијеналу је изложен у одељку бијенала "Untitled" (History).

 Рад “Изван меморије”, је награђен интернационалном наградом за савремену уметност Наградом Меморијала Надежде Петровић на 24. меморијалу Надежде Петровић у Чачку 2007. године где је рад и продуциран.

  Немачка историчарка умености, кустос и критичар Астрид Веге, је написала да се “ Изван меморије” може схватити као књига која изазива низом семантичких резонанци укључујући економске, музејске, родне као и оних које се тичу националне историје.

  Коришћењем апоена од 200 динара као главног материјала ове књиге-објекта, Ирена Лагатор усмерава пажњу на статус који сликар Надежда Петровић поседује, као и на њено присуство у саврменој рецепцији.

  Надежда Петровић је иначе прва жена чији портрет стоји не као алегорија већ као индивидуа на банкноти бивше Југославије, и то је индикатор њеног значаја као особе од националне важности.

__________________________________________________________________________________