| Реаговање |
|
Пола века установа које носе Дисово и Надеждино име, уз помоћ локалне заједнице и оснивача, настоје да живот и дело ових громада српске културе професионално и стручно чувају и презентују, чиме достојно величају завичајно наслеђе. Резултат тог рада је проглашавање манифестација „Дисово пролеће“ и „ Меморијал Надежде Петровић“ за манифестације од посебног значаја за град Чачак и бројна признања и похвале које стижу из земље и иностранства. Обе установе су за унапређење српске културе добиле највише признање – Вукову награду.
Не видимо разлог да се препознатљиве фотографије, које свакога најпре асоцирају на чачанску Библиотеку и Галерију, нађу на плакату и позивницама које позивају на изложбу меда, цвећа, вина, ракије, ручних радова домаћица, дрводељарских производа, излагање иконописаца и клесара, као и фолклорних и певачких групе, фијакера, фрулаша, хармоникаша и за друге народне ствараоце и неименоване беседнике који треба да докажу да „дух српства није клонуо и неће клонути“! Немамо ништа против „узноса српског духа и ума који је вечан“ како се најављује ова манифестација, јер кроз своје програме непрестано развијамо традиционалне вредности и чувамо српску духовност, језик и писмо, негујемо отвореност према свим видовима стваралаштва, алтернативним групама и појединцима развијајући дух толеранције, поштовање различитости и другачијег мишљења - што су нам у наслеђе и обавезу оставили и Дис и Надежда. И сами сарађујемо са КУД-овима, певачким групама, музичарима, невладиним сектором, појединцима из локалног миљеа, земље и иностранства, али ове програме никада не „заклањамо“ ликовима Диса и Надежде.
Одговорно и са пијететом мора се водити рачуна шта ће представљати и промовисати, и у каквим контекстима се могу користити ликови и уметничко дело Владислава Петковића Диса и Надежде Петровић. Не сме се дозволити олака и свакојака употреба њиховог искреног патриотизма и жртве коју су дали у Првом светском рату за своју отаџбину, полажући живот на њен олтар. Част и живот Надежде Петровић и Владислава Петковића Диса, који су толико чисти и јасни, без сенке и неспорни у српској култури, не смеју се употребљавати у дневнополитичке сврхе и зарад интереса који нису у служби писане речи и уметности. Иконама српске и завичајне баштине – Дису и Надежди није место међу теглама, чокањима, тезгама, шатрама и вашарској вреви. Град Чачак као покровитељ многих манифестација и програма своје великане мора да чува. У име градских установа које носе имена две значајне фигуре српске културе, о чијем се наслеђу одговорно и професионално брину у оквиру својих основних делатности како би, управо, постали опште културно добро, протестујемо што су се ликови Диса и Надежде, безразложно нашле на плакатима Удружења „Култура и српство“.
У Чачку, 21.септембар 2011. Милица Петронијевић, директор Уметничке галерије „Надежде Петровић“ Даница Оташевић, директор Граске библиотеке “Владислав Петковић Дис” _______________________________________________________________________________ |