Берџерови есеји о сликарству, као и неколико њих који се сликарства не дотичу, претапају се каткад у студије, каткад у приче, понекад добијају облик писма, али свима њима је заједничка тема нови светки поредак. Ова тема је у неким есејима у првом плану, у некима је у сенци. Књизи би одлично одговарао и наслов Против велике пропасти света, међутим, аутор је одабрао други, Облик џепа. Једном приликом, открио је зашто.

Џеп о коме је реч јесте мали џеп отпора. Такав џеп се формира када се двоје или више људи споразумно удружи. То је отпор против нечовечности новог светског економског поретка. Чуди који се удружују јесу читалац, ја и они о којима се говори у овим есејима – Рембрант, Бранкуси, Фрида Кало,сликари који су осликали палеолитске пећине, румунски сељак, древни Египћани, један стручwак за усамљеност извесних хотелских соба, пси у сумрак, неки човек у радио-станици. И сасвим неочекивано, наша размена мишљења ојачава свакога од нас у уверењу да је ово што се свету догађа данас погрешно и да је оно што се често говори о свему лаж. Никада нисам написао књигу с већим осећајем важности.

Владан Матијевић

Још увек се са великим интересовањем читају текстови о српским сликарима које су између два светска рата написали наши књижевници, поготово текстови великана попут Растка Петровића, Милоша Црњанског, Исидоре Секулић, Тодора Манојловића... И данашњи писци врло радо пишу о сликарима, међутим, да ли ће се њихови текстови читати у следећем столећу, нажалост, не зависи само од ваљаности пишчевог стила и од пишчеве надахнутости, већ и од опстанка нашег народа и нашег језика. Надајући се срећном исходу, или пак уопште не размишљајући о њему, свеједно, читаоцима будућих времена, али и нама данас, четири истакнута савремена српска писца нуде есеје о Дади Ђурићу, Љуби Поповићу, Воји Станићу, Радомиру Рељићу, Радовану Крагуљу, Владимиру Дуњићу, Ери Миливојевићу, Миленку Милетићу.

Владан Матијевић

Фантастика у сликарству није могла, током векова, да остане у једном нађеној и заувек утврђеној форми. Таква љуска, после извесног времена, постала би тесна и исцрпла би животворне силе жанра. Због тога она, још од самих почетака, живи у стању осмозе између сопственог језгра и суседних области. Она се прелива у домене који припадају другим тематским опредељењима. У збирци есеја Чуда и чудовишта, Влада Урошевић на оригиналан начин пореди и открива везе и утицаје у делима Боша, Бројгела, Калоа, Пиранезија, Гоје, Игоа, Гренвила, Брездена, Мороа, Ропса, Енсора, Солане, Симберга, Кубина и Шагала, који потичу из најзначајнијих европских култура, од Шпаније на западу, до Финске на северу. Такође, осветљава и тесне везе између њихових и књижевних дела Шекспира, Блејка, Достојевског, Поа, Бодлера, Рембоа, Кафке, Шулца, Сингера. Сликари о којима пише бирали су ноћну, наспрам дневне стране света, опредељивали су се за ужасно, наспрам лепог, доносили су решење да својим визионарским чином додирну катаклизмично наспрам спокојног. Одступали су од важећих правила, излазили из уобичајеног реда, нису се слагали са наметнутом сликом света, и зато су сликари фантастике, пре свега, бунтовници.

Владан Матијевић

Уметност је највећи васпитач човека и народа, каже Надежда Петровић у свом приказу једне изложбе. Захваљујући овој књизи сабраних ликовних критика наше познате сликарке у прилици смо да се осведочимо да време није умањило ни вредност ни значај критичких текстова које је она написала, али и то да ми, као народ, у много чему тапкамо у месту, да је доста тога читав век остало непромењено. Она је пишући критичке текстове посвећене изложбама, делима и опусима појединих уметника, приказала и стање у српском друштву, култури, просвети... Њени текстови су излазили у више листова тадашње периодике, да би их сто година касније, Бранко Кукић сабрао и приредио ову вредну књигу, у будућности сигурно незаобилазну за проучаваоце српске ликовне сцене с почетка двадесетог века. У поговору за књигу, он је рекао Надежда је желела да покаже како уметност живи са временом у коме настаје, с једне, и како уметничко дело постоји сâмо за себе, као самостални свет са својим принципима, законитостима, тежњама, језиком и могућностима, с друге стране.

Владан Матијевић