ИЗЛАГАЧКА ДЕЛАТНОСТ

Физиономија излагачке делатности Галерије скицирана је  у основним цртама критеријумима и задацима Меморијала Надежде Петровић - оријентационе изложбе и програмске вертикале Галерије.

Као и код Меморијала, при формирању програма - изложби, полази се од важности имена Надежде Петровић,  од ширине њених уметничких и националних уверења, од модернизма и авангардности њеног стваралаштва. Од Првог меморијала 1960. до 2005. године приређено 276 изложби које су  проистекле из  ширег програмског концепта Галерије. Заступљени су били готово сви облици које је наметала актуелна визуелна и ликовна пракса, од самосталних, групних, тематских, ауторских пројеката проблемских концепата,  мултимедијалних, перформаса, хепенинга,  изложби минималистистички сведених на једно дело, и других. Међутим,  без обзира  на сву ту разноврсност могу се уочити неке константе као опште карактеристике програмског концепта и деловања, чије се опште карактеристике могу свести на неколико принципа као општих константи програма.

Територијални принцип - југословенски карактер

Следећи Надеждино веровање у уметност као најотворенијем облику комуникације, Галерија је постала место - центар где су излагали и размењивали искуства  уметници са читавог полицентричног југословенског уметничког простора, чиме је превазиђен карактер локалног деловања и значења. Осим на Меморијалу, који је све до распада бивше државе 1992. године скоро доследно заступао територијални принцип, у Галерији се ликовна пракса југословенских република могла видети и на другим групним или самосталним изложбама, а многи, данас страни уметници, историчари уметности и критичари били су чести гости и драгоцени сарадници.

Принцип различитости

Представљајући динамичност актуелне ликовне сцене, у простору Галерије  приређиване су  изложбе уметника различитих поетика и израза, од поштовалаца традиционалистичких ликовних поступака до уметника  најсавременијих или сасвим слободних интерпретирања уметничких идеја, што је подразумевало и заступљеност готово свих ликовних медија - слике, скулптуре, графике, фотографије, видеа, колажа, асамблажа, реадy маде-а, инсталације, фото и видео инсталације, проширених медија, мултимедијалних радова, дигиталне штампе, билборда, компјутерске штампе, мобилне (путујуће) скулптуре,  као што је Балкански воз судбине Звонимира Сантрача, са којим је отворен 20.Меморијал Надежде Петровић (1998).

Критичка визура - принцип квалитетета

У креирању програма изложби и при избору излагача ретко се ишло једнолинијским или панорамским представљањем тренутне уметничке сцене, продукције. Од самог почетка, као и код Меморијала, критеријум квалитета је био примаран. Посебна пажња  посвећивала се критичком афирмисању оних уметника чија дела, као производи ликовних мисли и праксе, најјасније изражавају суштину људских трагања за смислом и садржајима времена, због чега се садржај програма Галерије често одликовао квалитативном висином.

Принцип континуитета

Следећи схватање о историјском континуитету модернизма у српском сликарству из педесетих и шездесетих са Модерном и облицима авангарде првих деценија прошлог века, у програму Галерије увек се остављало простора за изложбе са делима традиционалне вредности. Овакве изложбе, које је углавном припремао Народни музеј у Београду, а преузимале галерије и музеји по унутрашњости,  представљале су драгоцен пример неговања и поштовања сопствене културе и традиције, и биле најнепосреднији едукативни модел. Свој допринос овом важном послу допринела је и Галерија организујући овакве изложбе самостално или заједно са другим установама. Прави пример представљају изложбе надежда и савременици (1062), Меморијал Прве југословенске изложбе 1904 (1965), Српско сликарство 1900-1941 (1967), Живот и дело Надежде Петровић (1973), Милан Миловановић (1984), Надежда Петровић -пут части и славе (1999), затим ретроспекјтивне изложбе старијих уметника незаобилазних у ликовној уметности 20. века -Милана Коњовића, Михаила Петрова, Бошка Карановића, Божидара Продановића, Бранимира Дебељковића или Богића Рисимовића-Рисима.

Принцип гостовања и презентовања

Као посебан облик излагачке делатности, специфичан и драгоцен пример ангажованости Уметничке галерије Надежда Петровић у неговању ликовних вредности  националне уметности јесте организовање гостујућих изложби којим Галерија у другим срединама презентује своје занимљиве и вредне  уметничке збирке. До сада је реализовано тридесетак оваквих изложби  које су биле различито конципиране: од једноставног представљања појединих збирки, затим ауторских изложби које су омогућавале особен увид у српско и југословенско сликарство 20. века, до изложби са тематским или проблемским концептом. На овај начин Галерија је била присутна на скоро читавом некадашњем југословенском уметничком простору изузимајући Македонију и Хрватску.

Принцип перспектива

Препознати аутентичност и квалитет код младих уметника који су на почетку каријере и још под утицајем ауторитета са академија и омогућити им институционализовано вредновање стваралаштва, јесте улагање у будућност.  Са намером да на конкретан и подстицајан начин мотивише  младе уметнике, на Првој југословенској ликовној колонији младих у Ивањици 1968, установљена је Награда Уметничке галерије Надежда Петровић, која је додељивана сваке године по двојици учесника. Вредност награде је право награђених да учествују на колективној изложби која је у Галерији од тада приређивана сваке треће године под називом МЛАДИ.  Од прве изложбе (1971) до данас одржано је 11 оваквих изложби, чији су концепт и првобитни облик у међувремену измењени, али је у суштини сачувана намера  препознавања и афирмације квалитетних младих уметника. Колико је Галерија успевала у томе  можда најбоље говори чињеница да су многи некадашњи учесници ове изложбе данас реномирани уметници, као и предавачи на Ликовним академијама, на пример: Сафет Зец, Зорица Тасић, Ратко Лалић, Даница Ракиxић-Баста, Павле Пејовић, Александар Рафајловић, Невенка Стојсављевић, Мрђан Бајић, Јармила Вешовић, Перица Донков, Момир Кнежевић, Миодраг Млађовић.

Гостујуће изложбе

Правећи одређени пресек гостујућих изложби можемо закључити да је највише излагана збирка Надежда и савременици, било самостално или са другим збиркама, или пак да су радови Надежде Петровић позајмљивани  другим установама за изложбе. Током осамдесетих година као резултат континуиране, планске и врло успешне излагачке делатности реализовано је и стручно попуњавање фонда делима  из уметничке продукције друге половине ХХ века - посебно од 1961. године (године оснивања Меморијала). Тада се кроз откупе и поклоне, првенствено кроз југословенски карактер Меморијала и других програма све до распада земље деведесетих који је и условио њену хетерогеност, уобличила збирка Југословенско сликарство друге половине ХХ века,  радовима различитих стилских праваца и опредељења. Тако конципирана збирка је врло радо представљана и, може се рећи, изузетно тражена за гостовања у установама које се баве текућом ликовном продукцијом. Показало се, на основу досада реализованих програма, да је збирка захвална за разне сажете прегледе развоја послератног сликарства на нашим просторима.  Мада је најчешће изглед поставки резултат жеља и захтева колега из других установа (они знају са чим Галерија располаже, не само пратећи излагачку активност већ и кроз стручне публикације које Галерија објављује - каталози збирки, стручни часопис, рекламни материјал и сл), стручни тим Галерије увек настоји да изложбу осмисли на атрактиван и занимљив, а истовремено музеолошки прихватљив начин. Уопштено говорећи могућности за изложбе које Уметничка галерија "Надежда Петровић" може да понуди од постојећег галеријског материјала су изванредне, ту  је вредан фундус који се састоји од пет збирки  а такве изложбе су и даље преко потребне за презентацију посебно у мањим и ликовно неразвијеним срединама.  Наравно, број изложби би сигурно био знатно већи да сарадња са установама у другим местима није ограничена првенствено услед проблема материјалне природе, али и одређених објективних проблема везаних за техничку реализацију како у самој Галерији тако и, далеко више, код домаћина тј. заинтересованих за пријем програма.

Жеља и потреба да се са овим активностима континуирано настави стална је превасходно због популаризације и очувања стечених позиција Галерије "Надежда Петровић", али, најпре, због уметничких и хуманистичких идеја велике српске сликарке Надежде Петровић, чије име ова кућа с поносом носи. Непрекидна је тежња и потреба афирмације ликовне културе кроз активну излагачку делатност, првенствено рачунајући на Меморијал Надежде Петровић - бијенале савремене уметности кроз које се даље могу  пласирати   и ови галеријски програми.