*Спомен-збирка Богића Рисимовића-Рисима

Богић Рисимовић-Рисим је рођен у Чачку 1926. године, у бојаџијској породици, где је од самог почетка био окружен бојама за чијим је мирисом и изражајношћу целог живота трагао. Академију ликовних уметности, одсек за графику и сликарство, завршио је у Београду у класи Михаила Петрова и Ђорђа Андрејевића Куна. Рисимово ликовно формирање припада времену педесетих када се у српском сликарству, после краткотрајног периода социјалистичког реализама, постепено развијају поједини облици послератног модернизма. Током 35 година стваралачког живота он је прошао сложен и целовит развојни пут. Почео је од слика завичајне носталгије, стилизоване линије и једноставне изражајности крајпуташа, које је, заједно са Бранком В. Радичевићем, прославио (У славу Чеде Рогана, 1953, Песник Дис, 1957, Чачански партизански одред, 1958), а потом преко слика поетског и магичног реализма (Песма, 1963, Мали предео, 1965, Дан, 1966) стигао до универзалне слике чистог поетског доживqаја и сложене мисаоне поруке (Алхемичар, 1973, Рај, 1976, Чачак кога нема, 1981, Празнична гозба, 1983, Улица, 1983). Поред сликарства, успешно се бавио филмском сценографијом, илустрацијама у дневним новинама, часописима и књигама. Писао је поезију и текстове о уметности. Био је професор цртања на Факултету примењенух уметности у Београду, имао велики број самосталних и групних изложби у земљи и иностранству и добитник је више важних награда за културу и уметност и друштвених признања. Умро је у Београду 1986. године.

Рисимово сликарство и целокупно његово стваралаштво представљају једну препознатљиву стилску и уметничку целину аутентичног израза, којег је он, иако често по страни од актуелних уметничких дешавања, доследно изграђивао, због чега данас представља незаобилазну појаву међу представницима националних вредности српског сликарства друге половине 20. века.

Спомен збирка Богића Рисимовића-Рисима формирана је 1992. године, неколико година пошто је Рисимова породица по његовој смрти Скупштини општине Чачак поклонила 40 слика, неколико стотина цртежа, скица, илустрација, литерарну заоставштину и архивску грађу са намером да то као целина буде основа за легат у којем би Рисимова заоставштина била на прави начин обрађена и изложена јавности. Стручни послови чувања, заштите и излагања тако дефинисане збирке поверени су Уметничкој галерији "Надежда Петровић"која је у свом фонду већ поседовала 16 Рисимових слика и са новодобијеном збирком данас омогућавају доста добар преглед стваралаштва овог значајног српског сликара. За потребе чувања и излагања збирке Скупштина општине Чачак је реконструисала стару кућу у Господар Јовановој 11, коју је раније Рисим повремено користио као атеље. Данас се ова кућа, као други изложбени простор Уметничке галерије "Надежда Петровић" познат и као Галерија "Рисим" користи не само за сталну поставку Рисимових слика већ и за друге изложбе и уметничке садржаје, попут изложби графике, цретежа, за перформансе и др. због чега је стекла одређену и препознатљиву изложбену физиономију.

Спомен збирка Богића Рисимовића-Рисима је данас комплетно обрађена и на различите облике се представља јавности, било кроз сталну поставку, затим као саставни део неколико ретроспективних изложби овог сликара, или кроз форму гостујућих - путујућих изложби у другим срединама. Избор из Рисимове литерарне заоставштине обрађен је у првој свесци едицији Наслеђа, а о његовом животу и укупном стваралаштву Галерија је приредила и објавила опсежну монографију.  Поред тога повремено се приређују предавања и ТВ емисије о Рисимовом сликарству, затим приказују филмови за које је Рисим радио сценографију и објављују текстови у стручним часописима. Галерија, такође, редовно спроводи конзерваторске прегледе збирке, а под њеним надзором конзервирано је и неколико Рисимових слика из приватног власништва.